Уклањање жучне кесе (холецистектомија) спада међу најчешће рутинске хируршке захвате у савременој медицини. Најчешће се примењује код упорних каменаца у жучи, честих напада болова (билијарних колика) или акутних упала.
Иако се жучна кеса сматра органом без којег се може живети, њено одсуство захтева одређену адаптацију дигестивног тракта. Разумевање промена у варењу кључно је за спречавање непријатних симптома и дугорочних компликација.
Како се мења варење без жучне кесе?
Жучна кеса није орган који производи жуч — жуч производи јетра. Улога жучне кесе била је искључиво складиштење и концентрисање жучи, која би се у великим количинама избацивала у танко црево када поједемо мастан оброк.
Након њеног уклањања:
-
Непрекидно капање жучи: Јетра наставља да ствара жуч, али она сада континуирано, кап по кап, директно отиче у дванаестопалачно црево (дуоденум), без обзира на то да ли има хране у желуцу или не.
-
Отежано варење обилних и масних оброка: Када поједете оброк богат мастима, организам више нема резервоар концентрисане жучи да одједном емулгује велику количину масти, што може довести до лошег варења, гасова и дијареје.
3 здравствена стања која могу пратити уклањање жучне кесе
Иако операција успешно решава проблем каменаца и акутне упале, након ње се код дела пацијената могу развити специфична функционална стања:
1. Постхолецистектомијски синдром и билијарни рефлуксни гастритис
Код одређеног броја људи жуч која слободно отиче у дуоденум може се вратити уназад кроз пилорус у желудац, а понекад и у једњак.
-
Како се испољава: Осећај горушице, металног или горког укуса у устима, мучнина, пецкање у горњем стомаку и подригивање које не реагује добро на класичне лекове за киселину (инхибиторе протонске пумпе).
-
Последица: Дуготрајан контакт алкалне жучи са слузокожом желуца може изазвати хронични хемијски гастритис.
2. Дијареја изазвана жучним киселинама (Билијарни колопатични поремећај)
👉 Klikk på knappen nedenfor for å fortsette å lese.
Side 1 av 3
