Витамин Д — често називан „витамином сунца” — заправо делује као снажан секостероидни хормон у људском телу. Док је његова примарна улога деценијама везивана искључиво за апсорпцију калцијума и фосфора ради очувања густине костију, савремена биохемијска истраживања показују да готово свако ткиво у организму поседује рецепторе за витамин Д (VDR).
У пракси се све чешће уочава веза између упорног бола у зглобовима, нарочито коленима, и хроничног дефицита овог микронутријента, уз истовремено отварање питања о његовом ширем заштитном утицају на нивоу ћелија.
1. Како дефицит витамина Д изазива или погоршава бол у колену?
Колено је један од најкомплекснијих зглобова у телу, изложен сталном механичком оптерећењу. Недостатак витамина Д утиче на овај зглоб кроз три главна механизма:
-
Остеомалација и микропукотине у кости: За разлику од остеопорозе која представља губитак густине костију, тежи дефицит витамина Д доводи до остеомалације — недовољне минерализације коштаног матрикса. То ствара туп, дубок бол у костима и субхондралном делу зглоба приликом ослонца.
-
Слабљење мишића око колена (квадрицепса): Витамин Д је неопходан за правилно функционисање попречно-пругастих мишићних влакана. Његов мањак доводи до проксималне мишићне слабости, чиме мишићи натколенице губе способност да амортизују ударце током хода, пребацујући целокупан стрес директно на зглобну хрскавицу колена.
-
Хронична упала и остеоартритис: Студије показују да ниске вредности 25(OH)D у серуму корелирају са повишеним инфламаторним маркерима (попут ЦРП-а и цитокина), што може убрзати пропадање хрскавице код особа са остеоартритисом.
2. Витамин Д и заштита ћелија: Шта каже наука?
Повезаност витамина Д и превенције малигних обољења једна је од најактивнијих области савремене епидемиологије. Научна сазнања разликују две врсте доказа:
Лабораторијски и биолошки механизми
У лабораторијским условима, активни облик витамина Д (калцитриол) показује значајне антиканцерогене особине:
-
Апоптоза: Стимулише програмирану смрт оштећених или мутираних ћелија.
-
Инхибиција ангиогенезе: Ограничава формирање нових крвних судова којима се атипичне ћелије хране.
-
Регулација ћелијске диференцијације: Спречава неконтролисано бујање и подстиче нормално сазревање ткива.
Клиничке студије на људима (нпр. студија VITAL)
Side 1 av 2
